Bioderma Srbija | Faktori rizika i prevencija melanoma

Allez au contenu Allez à la navigation

03 Jul 2019

Faktori rizika i prevencija melanoma

Bioderma je u martu ove godine organizovala Dermatološke susrete u Beogradu. U želji da i dalje idemo u korak sa svetskim saznanjima, tehnološkim i naučnim dostignućima, naš skup je bio posvećen dermoskopiji i okupio je svetske autoritete u ovoj oblasti: prof.dr Đuzepe Arđencijano (Giuseppe Argenziano) iz Italije, prof. dr Harald Kitler iz Austrije i prof dr. Emilios Lalas (Aimilios Lallas) iz Grčke. U narednim redovima vam prenosimo razgovor sa prof. dr Haraldom Kitlerom kao i savete koje smo od njega dobili.

1. Dermatolozi preporučuju samopregled promena na koži. Kako i koliko često treba pregledati svoju kožu?

Dr Kitler: Nema definitivnog odgovora na ovo pitanje, ali najmanje jednom, ili još bolje dva puta godišnje treba pregledati svoju kožu i proveriti da li se neki mladež promenio, ili se pojavio neki novi. I ne samo svoju kožu, nego i kožu svog životnog partnera.

2. Stalno govorimo o pregledu mladeža, ipak, ovde na Dermatološkim susretima videli smo mnogo fotografija slučajeva opasnih promena na koži koje uopšte ne izgledaju kao mladeži. Treba li pregledati "mladeže" ili sve promene na koži? 

Dr Kitler: Da, to je dobro pitanje, i za laika, osobu bez medicinskog obrazovanja, veoma je teško da odredi da li je neka promena na koži opasna ili ne. Zato su nam potrebni doktori, koji treba da pregledaju vašu kožu. Ne treba da podlegnete paranoidnom ponašanju, jer ima mnogo pacijenata koji imaju mnogo promena, a nijedna od njih nije opasna. Teško je razlikovati jedne od drugih, pa ako se ne osećate dovoljno samopouzdano pri samostalnom pregledu, najbolji savet je da posetite dermatologa.

3. Postoji i rizičan deo populacije kojima se preporučuje da preglede radi češće? 

Dr Kitler: Postoje tipični faktori rizika koje morate uzeti u obzir a to su:

-Ako imate mnogo mladeža, više nego što je uobičajeno

-Ako imate porodičnu istoriju kancera kože, ili ste ga sami imali u prošlosti

-Ako imate veoma svetao tip kože: recimo ako ste crvenokosi, sa pegama, ako vaša koža teško tamni, a brzo pocrveni prilikom izlaska na sunce, spadate u rizičnu grupu.

4.  Postoje li delovi tela koje zanemarujemo pri pregledu, a na kojima se takođe može pojaviti kancerogena promena?

Dr Kitler: Da, to je pre svega skalp - koža ispod kose, genitalne regije. Da da budem iskren, melanoma ili kanceri kože se na tim mestima retko pojavljuju, ali ipak treba a budemo svesni cele svoje kože i da ne isključimo ni jedan deo pri pregledu.

5. Ovaj skup je bio posvećen dermoskopiji. Da li je ovaj metod obavezan prilikom dermatološkog pregleda premena na koži? Treba li svako dermatolog da ima dermoskop?

Dr Kitler: Dermatološka dermoskopija je veoma jednostavan pregled. Naravno, dermoskop nije potreban za pregled svake lezije, ali može da pomogne u dijagnozi i povećava mogućnost da kancer otkrijemo na vreme, smatram ga obaveznim pri pregledu utvrđivanja malignih promena na koži.  Ne vidim razlog zašto ne bismo koristili dermoskopiju koja je bezbedna, nije skupa i ne oduzima puno vremena.

6. Koliko su česte greške u dijagnozi malignih promena?

Dr Kitler: Greške se događaju. Ponekad ne možemo govoriti o grešci, jer se dešava da melanom ne liči - na melanom. On može izgledati kao mladež čak i za ekspertsko oko.  Važno je da li ta greška ima ozbiljne posledice ili ne. Dermatolozi obično znaju gde mogu da naprave ozbiljnu grešku a gde ne, i izbegavaju ozbiljne greške.  Ako neko nema greške - znači da ni ne radi.