Bioderma Srbija | Prepoznajte maligne promene na koži na vreme

Allez au contenu Allez à la navigation

29 Maj 2019

Prepoznajte maligne promene na koži na vreme

Bioderma je u martu ove godine organizovala Dermatološke susrete u Beogradu. U želji da i dalje idemo u korak sa svetskim saznanjima, tehnološkim i naučnim dostignućima, naš skup je bio posvećen dermoskopiji i okupio je svetske autoritete u ovoj oblasti: prof.dr Đuzepe Arđencijano (Giuseppe Argenziano) iz Italije, prof. dr Harald Kitler iz Austrije i prof dr. Emilios Lalas (Aimilios Lallas) iz Grčke. U narednim redovima vam prenosimo razgovor sa prof. dr Đuzepeom Arđencijanom kao i savete koje smo od njega dobili.

1. Da li svaka "sumnjiva" promena, ona za koju doktor nije siguran da je benigna, treba da se ukloni i uradi histopatološki nalaz?

Dr Arđencijano:  Da, definitivno. Međutim, imamo dve vrste pacijenata: prvi su oni koji dođu sa  konkretnim pitanjem o tome da li je određena promena na njihovoj koži benigna ili maligna.  Tada imate jasnu situaciju: ako ste sigurni da je promena benigna, vratite pacijenta kući. Ako niste, morate je ukloniti.

Potpuno drugačiju situaciju imate kod druge vrste pacijenata koji imaju ogroman broj mladeža. Tada ne možete da odstranite sve što vam deluje neobično, tada pribegavamo "praćenju".  To znači da pribegavamo otklanjanju samo onih promena koje se tokom vremena menjaju. 

2. Kako se skidaju "sumnjive" promene? Laserom? Radiotalasima? Ili samo hirurški.

Dr Arđencijano: Svaka "sumnjiva" promena mora da se ukloni hirurški, zato što želimo da do patologa dođe ispravan uzorak tkiva, kako bi mogao da odredi dijagnozu.

3. Da li ikada predlažete da se otkloni i neka promena za koju ste sigurni da je benigna?

Dr Arđencijano:  To se uvek može uraditi ako pacijent želi - ali samo iz estetskih, a ne i medicinskih razloga.

4.  Često govorite o važosti otkrivanja melanoma "na vreme", dok su još izlečivi. Šta, preciznije, znači otkriti melanom "na vreme", i koji je procenat izlečenja?

Dr Arđencijano:  Svaki melanom koji se otkloni pre nego što pređe debljinu od 1 mm može se smatrati izlečenim samim činom odstranjivanja. Procenat izlečenja je u tom slučaju 99%.

5. Na većini predavanja o malignitetima kože, pa i na Dermatološkim susretima, najviše slušamo o melanomu. Da li postoje i druge opasne promene na koži na koje i pacijenti i doktori treba da obrate pažnju?

Dr Arđencijano:  Da, to je tačno. Tri osnovna tipa tumora kože kojima se bavimo su, uz melanom,  karcinom skvamoznih ćelija i karcinom bazalnih ćelija.  Na primer, o skvamoznom karcinomu ćelija gotovo nikada ne govorimo, mada je on rasprostranjeniji od melanoma, a takođe može dati metastaze.  Zato sigurno treba da se više fokusiramo i na tu vrstu tumora.  Karcinom bazalnih ćelija je najčešći oblik maligniteta među ljudima uopšte,  ali srećom, on ne daje metastaze.  Međutim, karcinom bazalnih ćelija uvek odstranjujemo jer,  ako to ne uradimo, tumor nastavlja da raste bez prekida i narušava stanje okolnog tkiva.  

6. Ima li novosti u lečenju melanoma koji može da pruži više nade pacijentima?

Dr Arđencijano:  O, da. Sve se promenilo u poslednjih par godina. Pre deset godina, pacijent sa uznapredovalim melanomom, znači onim koji je dao metastaze, imao je prognozu preživljavanja ograničenu na samo 6 meseci.  Danas o melanomu možemo da počnemo da govorimo kao o hroničnoj bolesti.  Na raspolaganju su nam odlične terapije, poput ciljane terapije i imunoterapije, koje su u stanju da značajno produže život pacijenta sa melanomom.

7. Poruka sa Dermatoloških susreta 2019?

Dr Arđencijano: Tokom celog dana Susreta govorili smo o dijagnozama i prikazali veliki broj primera. Razgovarali smo o tome kako da unapredimo svoje dijagnostičke metode i znanja, kako da otkrijemo melanom na vreme.  Nakon sagledavanje mnogih iskustava i analize brojnih slučajeva melanoma, verujem da svi izlazimo odavde sa jasnijom slikom o tome kako da prepoznamo maligne promene na koži.