Iziritirana,atopična koža praćena svrabom | Bioderma Srbija

Allez au contenu Allez à la navigation

Iziritirana,atopična koža praćena svrabom

Što je bolje razumemo, bolje ćemo je negovati

Partager
Pogoršano stanje veoma suve kože, iziritirana koža sa svrabom odgovara atopičnoj koži. To kožno oboljenje koje počinje u ranom detinjstvu ima sve znakove zarazne bolesti, to je čak i jedan od prvih razloga za odlazak kod dermatologa. Za 30 godina, broj slučajeva atopijskog dermatitisa se udvostručio, čak utrostručio u zemljama Zapadne Evrope.
Malo poznata, nedovoljno shvaćena, atopična koža narušava kvalitet život male dece i njihovih roditelja. Ipak, nedavna naučna istraživanja su omogućila napredak u razumevanju ove bolesti i promenila šemu lečenja od rođenja .
*Atopijski dermatitis : epidemiologija u Francuskoj, definicije, prirodna istorija, udruživanje sa drugim atopijskim ispoljavanjima, nivoi ozbiljnosti, kvalitet života .E. Mahé. Ann. Dermatol. Venereol. 2005 ; 132"
Summary
  1. Kako prepoznati atopičnu kožu?
  2. Koji su uzroci atopije?
  3. Evolucije atopične kože
  4. Na koga se ovo može odnositi ?

Kako prepoznati atopičnu kožu?

Atopijski dermatitis je inflamatorno oboljenje kože koje karakterišu ekstremna suvoća kože, crveni pečati, često prekriveni sitnim mehurićima ( mali "plikovi ") koji izazivaju jak svrab. Ovo je hronično, benigno, nezarazno oboljenje, koje se razvija kroz aktivne faze ekcema: ove oštre faze imaju veliki negativan uticaj na kvalitet života i često su uzrok nesanice. Vremenom, ta atopija se može ispoljiti u vidu drugih alergija, astme, rinitisa ili alergijskog konjuktivitisa. Komplikacije mogu biti bakterijska ili virusna superinfekcija (herpes ). Na atopijskom terenu se takođe može razviti zarazni molusk virusnog porekla.

Koji su uzroci atopije?

Ekstremno suva , koža postaje propustljivija i gubi svoju zaštitnu moć od spoljašnih agresija i alergena. Ali, ne postaje svaka suva koža atopična. Atopija se razvija na genetski pogodnom terenu. Prethodne studije su pokazale  da ako jedan od roditelja ima atopičnu kožu, verovatnoća da dete nasledi iste osobine kože je 30 %. Ako oba roditelja imaju atopičnu kožu, verovatnoća da je dete ima je 70 %. Osim genetskog faktora, atopična koža je takođe vezana za preteranu reakciju imunog sistema, koji na taj način stvara upalu. Kroz propustljiv epidermis probijaju alergeni ( grinje, životinjske dlake, polen ...) i neke bakterije ( zlatne stafilokoke ) koji izazivaju upalne reakcije. Nutritivni alergeni ( kravlje mleko,jaja,...) takođe su odgovorni, na nivou digestivnog trakta, za aktiviranje ekcema. Ostali  faktori, kao što su hemikalije nanete na kožu, toplota ili znojenje su izvori iritacije i u korenu su izbijanja ekcema. Ipak, u najvećem broju slučajeva kod dece atopičara nisu prisutne alergije na hranu. Nutritivne alergije se ispoljavaju u vidu digestivnih problema, određenih kožnih oboljenja i u prekidu napredovanja deteta u visini i težini . 
 
***Atpoijski dermatitis. SA Büchner.Švajcarski medicinski forum N°19, maj 2001"
 

Evolucije atopične kože

Faza 1
Atopijski dermatitis se najčešće javlja između drugog i trećeg meseca života i to pojavom crvenih pečata, jasno ograničenih na obrazima, šakama, a kasnije i na zonama pregiba laktova i kolena. Oboljenje se razvija kroz aktivne faze u kojima koža bukne i to traje jednu do dve godine. Koža je trajno suva, što je pogodno tle za svrab, koji je izvor nesanice i pogoršanja kvaliteta života.
Faza 2
Nakon nekoliko godina, kod neke dece se mogu razviti drugi vidovi atopije kao što je alergijski rinitis i/ili astma. Govorimo o "atopijskom toku "  za koji se često vezuje češanje i jaka kolonizacija kože zlatnim stafilokokom. 
 
U cilju prevencije pojave atopijskog dermatitisa i njegovog pogoršanja, naučna zajednica danas preporučuje ranu negu, od rođenja. Cilj je sprečiti pojavu atopije kod beba čija koža još uvek nije obolela, ali koje imaju genetsku predispoziciju za nastanak ovog oboljenja ( atopični roditelji, atopični preci ).

Na koga se ovo može odnositi ?

Osobe koje oboljevaju od atopijskog dermatitisa imaju porodičnu istoriju bolesti alergija ( atopijski teren ) koji se takodje može ispoljiti i na respiratornom nivou (astma ), na nivou otorinolaringologije ( rinitis ), kao očno oboljenje ( alergijski konjuktivitis ) ili u vidu digestivnih problema ( nutritivne alergije ). Najugroženiji su bebe i deca, najčešće uzrasta od 3. meseca do 5. godine. 80 % obolelih slučajeva se dijagnostikuje do 1. godine života. Ali stanje atopične kože može potrajati i kasnije, pa i do odraslog doba.