Vaša koža

Koja je razlika između suve i dehidrirane kože?

Zatezanje, manjak elastičnosti, peckanje, skvame... Suva do veoma suva koža se pre svega ispoljava neprijatnim osećajem na području lica i tela, naročito nakon kupanja ili tuširanja. Loše negovana, koža gubi svoju ulogu barijere. Međutim, ako kao kriterijum za određivanje tipa kože uzmemo samo suvoću kože, lako je možemo pomešati sa dehidriranom kožom, što je najčešće samo prolazno stanje, dok je suva koža konstantna.

Suva koža se određuje najpre po osećajima. Osobe osećaju da im je koža suva jer je doživljavaju kao neprijatnu, zategnutu, eventualno hrapavu i primećuju da je nanošenje odgovarajućeg proizvoda umiruje. Simptomi mogu eventualno biti udruženi sa svrabom i osećajem peckanja.

Doktor će proceniti da li je koža suva (onda govorimo o kserozi) koristeći objektivne kriterijume: izgled kože bez sjaja, spečificni klinički epidermioški znakovi deskvamacije, ispucalost, ponekad upala i gubitak elastičnosti. Nepravilnosti površine kože su mnogo važnije nego činjenica da je ona suva.

Suva koža je pogodan teren za pojavu ekcema, posebno u vidu depigmentiranih ekcematida (lišajeva). Ove promene na koži se obično javljaju na obrazima i rukama deteta čija je koža urođeno suva (kao deo atopijskog dermatitisa).

U porodici suve kože možemo razlikovati više stadijuma:

Suva koža

prolazna nelagodnost, blago zatezanje, lagana deskvamacija

Veoma suva koža

značajna nelagodnost i zatezanje, jaka deskvamacija, napukla

Kseroza

gruba, veoma suva koža (suvi pečati) i iritacije

Zdrava koža je na površini prirodno zaštićena hidro-lipidnim filmom koji se, pre svega, sastoji od vode i lipida (sebuma).

Nepropustljiv, on štiti kožu od spoljnjeg agresivnog uticaja i sprečava gubitak vode. Kada površinski sloj epidermisa izgubi ravnotežu vode i lipida, on ne može više efikasno da igra svoju ulogu barijere i osećaj na koži postaje neugodan na razne načine, kao što je gore objašnjeno.

Za razliku od dehidrirane kože, suva ili veoma suva koža su hronična stanja najčešće prouzrokovana genetskim tipom disfunkcionalnosti, reč je o tipu kože, kao što je masna koža, kombinovana...

Ali osim urođene postoje stanja suvoće kože koja su izazvana:

Spoljašnjim faktorima

životna sredina i klimatski uslovi

Kožnim oboljenjima

atopični ekcem, psorijza
štitna žlezda, dijabetes, nutritivni nedostaci

Medicinskim tretmanima

1 / Suva i veoma suva koza

su posebni tipovi kože. To je trajno stanje čije je obeležje zatezanje kože lica i tela, a ono je prouzrokovano nepravilnostima u kožnoj barijeri.

Tanka, sa gušćom teksturom i crvenilom, koži nedostaju voda i lipidi.

2/ Dehidrirane kože

može se dogoditi bilo kom tipu kože u bilo kom trenutku života. To je prolazno stanje koje se povlači i koje karakteriše lokalizovano peckanje na tačno određenim mestima, prouzrokovano lošim održavanjem i gubitkom vode. Neugodna, hrapava, ponekad sa skvamama, koži nedostaje samo voda.

Neke osobe su rođene sa suvom kožom i to je deo porodičnog nasleđa. Treba takođe biti svestan da se koža menja kako prolaze godine: ona je suvlja kod deteta (osim kod novorođenčeta) jer je gubitak vode u to doba izraženiji, pa postaje masnija u doba puberteta, da bi ponovo postala suva u zrelom dobu (tada su lojne i znojne žlezde manje funkcionalne).

Prirodno starenje kože izaziva istanjivanje epidermisa, jer se obnjavljanje ćelija smanjuje i rožnati sloj postaje gušći.

Zbog stalnog osećaja nelgodnosti savetujemo odlazak na pregled kod dermatologa, koji će znati da postavi dijagnozu suve ili dehidrirane kože.

Ako koža izraženo i naglo postane suva, treba postaviti pitanje faktora koji je tome doprineo:

promena okruženja (rad u drugačijoj atmosferi, aktivnosti koje isušuju kožu kao što su kupanje u bazenu, agresivan sapun ili gel za tuširanje koji koristimo nakon sportske aktivnosti)
neka bolest, upotreba određenih lekova (protiv holesterola)

Ako postoji takav, odgovoran, uzrok treba ga koliko je to moguće, korigovati.

Osim neprijatnosti koju uzrokuje suva koža, ona je pogodno tlo za probijanje alergena ili iritirajućih uzročnika. Takođe je pogodna za pojavu ili opstajanje određenih oboljenja (ekcem, psorijaza )

U tom slučaju treba je hidrirati.

Potrebno je, pre svega, piti dovoljno vode. Pokušajte da pijete 1,5 l vode dnevno (osim ako vam doktor ne kaze suprotno).
Zatim,uvek treba birati proizvode za ličnu higijenu i negu koji nisu agresivni za kožu: sredstva za higijenu bez deterdženata i ako ima potrebe ekstra bogate i hidrirajuće proizvode (u odnosu na zonu i stepen suvoće u obliku mleka, kreme, balzama, pomada, ulja).
Cilj je smanjiti isparenje vode i održati je u dovoljnoj količini u epidermisu, ali takođe obnoviti narušenu kožnu barijeru.
Izbegavajte pretople prostorije i ustajao vazduh u stanu.

Umivajte lice jednom do dva puta dnevno blagim sredstvom za čišćenje, ne ugrožavajući pri tome kožnu barijeru.

Sušite vašu kožu nežnim tapkanjem bez trljanja.

Ujutru i uveče nakon umivanja, nežno nanesite hidratantno sredstvo, kao i emolijens, da biste smirili osećaj zategnutosti i da biste zaštitili kožu od spoljašnjeg uticaja. Nastojte da nahranite kožu lica i tela odgovarajućim sredstvima za negu.