Bioderma Srbija | Saveti za zaštitu od sunca prof. dr Emiliosa Lalasa

Allez au contenu Allez à la navigation

31 Maj 2019

Saveti za zaštitu od sunca prof. dr Emiliosa Lalasa

Bioderma je u martu ove godine organizovala Dermatološke susrete u Beogradu. U želji da i dalje idemo u korak sa svetskim saznanjima, tehnološkim i naučnim dostignućima, naš skup je bio posvećen dermoskopiji i okupio je svetske autoritete u ovoj oblasti: prof.dr Đuzepe Arđencijano (Giuseppe Argenziano) iz Italije, prof. dr Harald Kitler iz Austrije i prof dr. Emilios Lalas (Aimilios Lallas) iz Grčke. U narednim redovima vam prenosimo razgovor sa prof. dr Emiliosom Lalasom kao i savete koje smo dobili od njega.

1. Veoma često slušamo o važnosti zaštite od sunca, naročito kada su deca u pitanju. Možete li nam reći koja je to starosna granica kada se deca smeju bezbedno izložiti suncu, i na koji način treba da se štite?

DR LALAS:  Tokom detinjstva, imuni sistem je u stalnom razvoju, pa se ne može tačno odrediti koji je to trenutak kada se dete sme bezbedno izložiti suncu.  Generalno, preporuka je da je deci potrebna mnogo jača zaštita od sunčevog zračenja nego odraslima.  Iz dva razloga: anatomija njihove kože još nije dovoljno razvijena, baš kao ni njihov imuni sistem. Ali ako bih baš morao da dam neku granicu izlaganja suncu za decu, rekao bih da je to dve godine starosti, naravno, uvek uz odgovarajuću UV zaštitu.  Naravno, nije nemoguće izvesti ih na sunce bezbedno i ranije, ali uvek treba imati na umu njihove posebne potrebe za UV zaštitom.

2. Najpre smo govorili samo o UVB zracima, pa o UVA, sada spominjemo i druge delove sunčevog spektra. Koji su znaci najopasniji?

DR LALAS:  Svi, nažalost.  Znali smo da su UVB zraci najkarcinogeniji deo spektra sunčevog zračenja,  ali i UVA zraci igraju važnu ulogu u izazivanju maligniteta kože, mada pretežno to nisu melanomi.  Zato je važno da preparat za zaštitu od sunca obezbedi spektar zaštite ne samo od UVB nego i od UVA zraka.

3. Šta se dešava sa plavom svetlošću, vidljivim delom sunčevog spektra, ili infracrvenim zracima?

DR LALAS: Ono što do sada znamo je da ultravioletni talasi utiču na kancerogenezu, pa u tom smislu i preparati treba da nas štite od UV zraka.

4. Kada razmišljamo o budućnosti zaštite od sunca, mislite li da će u narednih 5 ili 10 godina doći do značajnog pomaka?

DR LALAS: Nadam se da će nam naredne godine doneti naše odgovornije ponašanje kada je u pitanju izlaganje suncu.  Najvaće problem nije u tome što nemamo odgovarajuće proizvode za zaštitu - najveći problem je u ponašanju ljudi,  koji odlaze na plažu upravo u  12 i ostanu do 4 popodne,  upravo u ono vreme kada ne bi trebalo da budu na suncu.  To je ono što treba da se promeni, a ne proizvodi za zaštitu od sunca.  Dakle, očekujem da se stalnom edukacijom promeni loše pnašanje u vezi sa izlaganjem suncu.

5. Da li naša koža stvori dovoljno vitamina D ako smo stalno zaštićeni od sunca?

DR LALAS: To je interesantna tema o kojoj se dosta govori. Činjenica je da moramo izložiti kožu suncu na određeno vreme da bi se sintetisao vitamin D, ali reč je o zaista kratkom vremenu, oko 10 minuta dnevno.  Za osobe koje žive uobičajenim dnevnim ritmom, posebno one iz predela sa više sunca, recimo sa juga Evrope, prilično je sigurno da će tokom dana imati tih nekoliko minuta izlaganja suncu neophodnih za sintezu vitamina D.  Ali razlog zbog kog imamo tako visok procenat hipovitaminoza vitamina D na jugu Evrope nije nedovoljno izlaganje suncu, nego problem sa biosintezom  vitamina D, i on neće biti rešen dužim boravkom na suncu, nego unošenjem vitamina D kroz hranu ili suplemente.  O problemu sinteze vitamina D u kontekstu izlaganja suncu ima smisla govoriti, ali se on ne sme koristiti kao izgovor da se koža ne zaštiti od sunca.